писати
參見:пьсати
教会斯拉夫语[编辑]
其他形式[编辑]
词源[编辑]
动词[编辑]
писати (pisati) 非完
變位[编辑]
👤 單數 | 👥 雙數 | 👤👥👥 複數 | |||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
азъ (azŭ) | тꙑ (ty) | тъ (tŭ) | вѣ (vě) | ва (va) | та (ta) | мꙑ (my) | вꙑ (vy) | ти (ti) | |||||||||
пишѫ (pišǫ) | пишеши (pišeši) | пишетъ (pišetŭ) | пишевѣ (piševě) | пишета (pišeta) | пишете (pišete) | пишемъ (pišemŭ) | пишете (pišete) | пишѫтъ (pišǫtŭ) |
塞尔维亚-克罗地亚语[编辑]
词源[编辑]
源自原始斯拉夫語 *pьsati、*pisati。與斯洛文尼亞語 pisati、馬其頓語 пишува (pišuva)、保加利亞語 пиша (piša)、波蘭語 pisać、俄語 писать (pisatʹ)同源。
发音[编辑]
动词[编辑]
пи́сати 非完 (拉丁字母拼寫 písati)
- (及物、不及物) 寫
- (及物) 寫作
- (不及物) 書寫
- (及物) 參加筆試
- (無人稱)(以書面形式)聲稱,說
- Новине пишу нешто сасвим друго.
- 報紙說的完全不同。
- На њиховој wеб страници пише да је уређај састављен од врхунских компонената.
- 他們的網站說,這款器械的部件質量都是頂尖的。
- На етикети јасно пише за што је уређај намијењен.
- 標籤清晰地標明了器械的用途。
變位[编辑]
писати的变位
衍生词汇[编辑]
乌克兰语[编辑]
词源[编辑]
源自古東斯拉夫語 пьсати (pĭsati)、писати (pisati),源自原始斯拉夫語 *pьsati、*pisati。
发音[编辑]
动词[编辑]
писа́ти (pysáty) 非完 (完整體 написа́ти)
變位[编辑]
писа́ти, писа́ть的變位(6c類,非完整體,及物)
非完整體 | ||
---|---|---|
不定式 | писа́ти, писа́ть pysáty, pysátʹ | |
分詞 | 現在時 | 過去時 |
主動 | — | — |
被動 | — | пи́саний pýsanyj 非人称:пи́сано pýsano |
副詞 | пи́шучи pýšučy |
писа́вши pysávšy |
現在時 | 過去時 | |
第一人稱單數 я |
пишу́ pyšú |
бу́ду писа́ти, бу́ду писа́ть, писа́тиму búdu pysáty, búdu pysátʹ, pysátymu |
第二人稱單數 ти |
пи́шеш pýšeš |
бу́деш писа́ти, бу́деш писа́ть, писа́тимеш búdeš pysáty, búdeš pysátʹ, pysátymeš |
第三人稱單數 він / вона / воно |
пи́ше pýše |
бу́де писа́ти, бу́де писа́ть, писа́тиме búde pysáty, búde pysátʹ, pysátyme |
第一人稱複數 ми |
пи́шем, пи́шемо pýšem, pýšemo |
бу́демо писа́ти, бу́демо писа́ть, писа́тимемо, писа́тимем búdemo pysáty, búdemo pysátʹ, pysátymemo, pysátymem |
第二人稱複數 ви |
пи́шете pýšete |
бу́дете писа́ти, бу́дете писа́ть, писа́тимете búdete pysáty, búdete pysátʹ, pysátymete |
第三人稱複數 вони |
пи́шуть pýšutʹ |
бу́дуть писа́ти, бу́дуть писа́ть, писа́тимуть búdutʹ pysáty, búdutʹ pysátʹ, pysátymutʹ |
命令式 | 單數 | 複數 |
第一人稱 | — | пиші́м, пиші́мо pyším, pyšímo |
第二人稱 | пиши́ pyšý |
пиші́ть pyšítʹ |
過去時 | 單數 | 複數 ми / ви / вони |
陽性 я / ти / він |
писа́в pysáv |
писа́ли pysály |
陰性 я / ти / вона |
писа́ла pysála | |
中性 воно |
писа́ло pysálo |
衍生词汇[编辑]
- ви́лами по воді́ пи́сано (výlamy po vodí pýsano)
- власною рукою писати (vlasnoju rukoju pysaty)
- пи́санка (pýsanka)
- писа́ти кре́нделі нога́ми (pysáty kréndeli nohámy)
- писа́ти мислі́те (pysáty myslíte)
- писа́ти рядки (pysáty rjadky)
- пиши пропало (pyšy propalo)
- пішло писати (pišlo pysaty)
帶前綴動詞
- запи́сувати 非完 (zapýsuvaty)、записа́ти 完 (zapysáty)
- опи́сувати 非完 (opýsuvaty)、описа́ти 完 (opysáty)
- перепи́сувати 非完 (perepýsuvaty)、переписа́ти 完 (perepysáty)
- підпи́сувати 非完 (pidpýsuvaty)、підписа́ти 完 (pidpysáty)
- припи́сувати 非完 (prypýsuvaty)、приписа́ти 完 (prypysáty)
参考资料[编辑]
- Melnychuk, O. S., editor (2003), “писати”, Етимологічний словник української мови [烏克蘭語詞源詞典] (烏克蘭語), 卷4: Н – П, Kyiv: Naukova Dumka, ISBN 966-00-0590-3, 页375
- писати in Bilodid, I. K., editor (1970–1980) Slovnyk ukrajinsʹkoji movy, Kiev: Naukova Dumka
- писати in Horox (slovozmina)
- писати in Словник.ua – портал української мови та культури [Slovnik.ua – Portal of Ukrainian Language and Culture] (in Ukrainian)
分类:
- 源自原始斯拉夫語的教會斯拉夫語繼承詞
- 派生自原始斯拉夫語的教會斯拉夫語詞
- 教會斯拉夫語詞元
- 教會斯拉夫語動詞
- 教會斯拉夫語非完整體動詞
- 派生自原始波羅的-斯拉夫語的塞爾維亞-克羅地亞語詞
- 源自原始波羅的-斯拉夫語的塞爾維亞-克羅地亞語繼承詞
- 派生自原始印歐語的塞爾維亞-克羅地亞語詞
- 源自原始斯拉夫語的塞爾維亞-克羅地亞語繼承詞
- 派生自原始斯拉夫語的塞爾維亞-克羅地亞語詞
- 有國際音標的塞爾維亞-克羅地亞語詞
- 塞爾維亞-克羅地亞語詞元
- 塞爾維亞-克羅地亞語動詞
- 塞爾維亞-克羅地亞語非完整體動詞
- 塞爾維亞-克羅地亞語及物動詞
- 塞爾維亞-克羅地亞語不及物動詞
- 塞爾維亞-克羅地亞語無人稱動詞
- 有使用例的塞爾維亞-克羅地亞語詞
- 派生自原始波羅的-斯拉夫語的烏克蘭語詞
- 源自原始波羅的-斯拉夫語的烏克蘭語繼承詞
- 派生自原始印歐語的烏克蘭語詞
- 源自古東斯拉夫語的烏克蘭語繼承詞
- 派生自古東斯拉夫語的烏克蘭語詞
- 源自原始斯拉夫語的烏克蘭語繼承詞
- 派生自原始斯拉夫語的烏克蘭語詞
- 有國際音標的烏克蘭語詞
- 有音頻鏈接的烏克蘭語詞
- 烏克蘭語詞元
- 烏克蘭語動詞
- 烏克蘭語非完整體動詞
- 烏克蘭語及物動詞
- 烏克蘭語不及物動詞
- 烏克蘭語過時用語
- 烏克蘭語棄用詞語
- 烏克蘭語6c類動詞
- 烏克蘭語6類動詞